Par reči o medu gazdinstva Soldatović
Med je slatka, gusta materija koju pčele proizvode iz nektara cvetova medonosnih biljaka, leteći do njih i do tri kilometara, dodajući mu svoje fermente i druge materije. Za dobijanje jednog kilograma meda odrasle pčele naprave 80.000 do 100.000 hiljada letova i tom prilikom posete 2.000.000 cvetova. Pčelinji med je jedna od najznačajnijih namirnica, izuzetno bogata mnogobrojnim hranljivim materijama, koja obezbeđuje normalan rad mišića i srca, nervnog i endokrinog sistema, podstiče rad imunološkog sistema i poboljšava otpornost na infekcije. Zbog izuzetnih svojstava, lake probavljivosti i direktnog prelaska iz želuca u krv preporučuje se kašičica meda rastvorena u mlakoj vodi svako jutro pre jela, cigarete i kafe, kao i pre spavanja. Posebno se preporučuje deci i starijim osobama, kao i kod velikih fizičkih napora. Redovna upotreba meda omogućava kvalitetniji i duži život.
Ušećeren med
Osobina svakog prirodnog meda je da se, pre ili kasnije, kristališe. Ovom fizičom promenom svog agregatnog stanja med zadržava sve hranljive i lekovite osobine ne menjajući svoj sastav, što je naučno i dokazano. Zagrevanjem ovakvog meda u posudi sa vodom na temperaturi, do 40 stepeni Celzijusa, med ponovo prelazi u tečno stanje ne gubeći ništa od svojih svojstava. Ukoliko vam to ne smeta, mnogo je bolje med koristiti u kristalisanom stanju, pogotovo kada su kristali fini i sitni. Neki medovi (suncokret, uljana repica) kristališu 10-15 dana po vrcanju, dok drugi (bagrem) ostaju tečni i do godinu dana. Brzina kristalitacije zavisi od odnosa grožđanog i voćnog šećera u medu. Što je više grožđanog, kristalizacija će biti brža, i obratno.
Još neke osobine meda
Specifična težina prosečnog meda (18% vlage) je 1,424 kg/l, pa je med skoro upola teži od vode. Zato jedan kilogram meda može da stane u teglu od 720 ml. Što je manje vlage u medu, to je njegova specifična težina veća. Viskozitet (lepljivost) meda je veća što je veća njegova gustina, a niža temperatura. Za med koji je gust i sporo teče kažemo da ima visok viskozitet. Ukoliko u medu preovlađuje voćni šećer nad grožđanim, med će biti slađi. Boja, ukus i aroma meda zavise od vrste medonosnih biljaka sa kojih potiče nektar koji su pčele sakupile. Svetle vrste meda (bagrem) obično su blažeg ukusa, dok su tamniji medovi (livadski, šumski) obično jače arome i oporog ukusa što potiče od eteričnih ulja.
Konzumiranje meda
Ako bismo se više pridržavali izreke „med hrani i od mnogih bolesti brani“ manje vremena bismo provodili po čekaonicama u domovima zdravlja. Stručnjaci kažu da bi svakoga dana trebalo da pojedemo onoliko grama meda koliko imamo kilograma, podeljeno u dve-tri doze. Najbolje je da se uzima 15-30 minuta pre jela sa mlakom vodom ili čajem ili da se stavi ispod jezika da se lagano istopi. Za spavanje je bolje razmutiti kašiku meda u mlakom mleku. Da ne bismo preterali sa dozvoljenom dozom, treba znati da kašikom može da se zahvati od 28 do 30 grama meda, a kašičicom oko 15 grama.
Predoziranje medom
Ako neko prekorači preporučenu dnevnu dozu meda i uzme duplu meru ili više mogu da se jave ozbiljne komplikacije. Med je visoko ugljenohidratantna komponenta i oslobađa veliku temperaturu tako da kao posledica „predoziranja“ može da skoči temperatura, da se jave srčane aritmije, mučnina, povraćanje, proliv. Tegobe uglavnom nestaju nakon nekoliko sati kada se pojedeni med svari.
Provera kvaliteta meda
Ako želite da proverite kakav med kupujete, ne morate da budete posebno obučeni. Dovoljno je da zahvatite kašičicom med i da pratite nit koja se stvara prilikom pada. Za razliku od voćnog sirupa, koji pri kraju pada u kapljicama, nit meda se nikada ne prekida, nego se samo istanjuje. Razlika je takođe i u tome što sirup sa kašike pada pravo, a med pravi slapove. A to što prodavci nekada pokušavaju da namame kupce time što okreću teglu, to je više reklama i nema veze sa kvalitetom meda – priča dr Mića Mladenović. – To samo ukazuje koliko vode sadrži med. Po pravilniku može da sadrži od 16 do 20 procenata vode, a kad klobuk ide sporije, to samo znači da med ima nešto manje vode.
Kako se med pokvari
Med može da se pokvari ako je loše zatvoren. On je hidroskopan, upija vlagu, i u površinskom sloju može da se razredi. Tada počinje proces tihe fermentacije, što znači da med može da se ukiseli. Na površini takvog meda javlja se pena i menja se miris, ali tada je dovoljno samo ukloniti sloj sa površine i jesti ostatak meda.