Poljoprivredno-pčelarsko gazdinstvo Soldatović proizvodi
MED (bagremov, suncokretov, livadski, šumski, med od bagremca,med u saću)
Bagremov Med – Acacia Honey . Potiče od cveta bagrema. Boja varira od zlatno žute do svetlo zelene. Izrazito je svetao, gotovo prozračan. Bagremov med je blagog ukusa i mirisa i veoma sporo kristališe u sitne kristale i tada dobija mlečno belu boju. Bogat vitaminom C. Bagremov med gazdinstva Soldatović sadrži malu količinu polena. Vrlo dugo ostaje u tečnom stanju zato što u svom sastavu ima više fruktoze nego glukoze, ali ukoliko je kristalizacija nastupila, kistalisan bagremov med prelazi u tečan stavljanjem tegle sa medom u posudu sa vodom koja se zagreva do 40ºC da bi med sačuvao lekovita svojstva.
Delovanje: poboljšava apetit i brzo vraća izgubljenu snagu pa se preporučuje u ishrani mlađih osoba. Reguliše lučenje kiseline u želucu, poželjan je kao preventiva kod bronhijalnih smetnji, pomaže kod nesanice, stomačno-crevnih, bubrežnih oboljenja kao i kod oboljenja jetre. Primena bagremovog meda: kafena kašika pre doručka ili rastvoren u mlakoj vodi, mleku, čaju, ili jabukovom sirćetu.
Bagremov je najsvetliji, ima malo polenovog praha pa mogu da ga jedu i ljudi koji su alergični na polen. U odnosu na druge medove, ima najviše fruktoze koja sporo kristališe, pa ostaje u tečnom stanju i do tri godine. Kako je najslađi med, deca ga vole, a preporučuje se i trudnicama, jer se najbolje usvaja u crevnom traktu i najbrže resorbuje kroz krvni sistem i transportuje u vitalne organe koji ga koriste. Kod sportista to su mišići, kod učenika mozak, kod rekonvalescenata mesto gde se obavlja regeneracija tkiva i slično.
Suncokretov med – Sunflower Honey . Med koji je u svetu visoko kotiran i cenjen. Razlog je izuzetno visoka koncentracija cvetnog polena i nekih minerala rastvorenih u suncokretovom medu. Boja mu varira od žute do narandžaste i smeđe, prijatnog je ukusa i mirisa. Kod nas ova vrsta meda nije na ceni zbog njegove osobine da se brzo ušećeri (kristališe). Retko ostaje u tečnom stanju duže od četrdesetak dana. Međutim, podsetimo još jednom, kristalizacija je prirodno svojstvo meda. Kistalisan med prelazi u tečan stavljanjem tegle sa medom u posudu sa vodom koja se zagreva do 40ºC da bi med sačuvao sva svoja lekovita svojstva. Specifična struktura suncokreta čini med prepoznatljivim. Suncokretov med gazdinstva Soldatović sadrži enzime, minerale, organske kiseline, vitamine …
Delovanje: Blagotvorno deluje kod stomačno-crevnih, plućnih i bubrežnih oboljenja, a naročito bolesti srca i krvnih sudova. Deluje i na zarastanje rana, dermatitis, rinitis, sinusitis. Preporučuje se srčanim bolesnicima, starijim osobama kojima je potreban odmor i dodatna energija, kao i deci u razvoju.
Livadski med – Clover honey . Ovaj med potiče od raznih cvetnih vrsta biljaka koje su sastavni deo rađevinskih planinskih livada. U zavisnosti od kojih biljaka med potiče, boja (od svetložute i crvenkaste do tamnijih nijansi), ukus i miris mogu varirati. Ukus zavisi od biljne vrste koja u sastavu meda dominira i može biti prijatno sladak, ali i pomalo gorak. Livadski med gazdinstva Soldatović sadrži enzime, minerale, organske kiseline, vitamine i ostale vredne sastojke.
Delovanje: Zbog svog raznovrsnog i bogatog sastava, livadski med se od davnina koristi u narodnoj medicini kao pomoćno lekovito sredstvo. Zvanična medicina je kasnije to isto priznala i potvrdila da ovakav med blagotvorno deluje u lečenju stomačno-crevnih, plućnih i bubrežnih oboljenja, a naročito bolesti srca i krvnih sudova.
Livadski med je najkompleksniji i sadrži najviše vitamina koji potiču od mnogih biljaka, a svaka biljka ima specifičan hemijski sastav. Negde u medu ima više alkaloida, negde mineralnih materija, negde vitamina, a posebno je značajno prisustvo eteričnih ulja i fitoncida (biljnih antibiotika sa kojima se biljka brane od mikroorganizama). Zbog sadržaja vitamina, livadski med treba uzimati u vreme jesenjih i prolećnih prehlada.
Med u saću. Ovaj proizvod gazdinstva Soldatović je prirodno zapakovan med, jer se nalazi u najzdravijoj ambalaži, napravljenoj od prirodnog pčelinjeg voska. Boja saća varira od svetložute do tamnijih nijansi, zavisno od vrste meda. Pčelinjii vosak obiluje slobodnim masnim kiselinama, propolisom, eteričnim uljima, vitaminima i drugim sastojcima. Žvakanje meda u saću, izuzetno je korisno za sluzokožu disajnih organa, za regeneraciju plućnog tkiva, pa se preporučuje pušačima. Vosak iz saća deluje antialergijski.
Med od bagremca (amorfa, kineski bagrem). Dobija se iz cveta “grmolikog bagrema” koji se naziva bagremac. Svetlosmeđe do crvenkaste je boje, blagog mirisa i ukusa i po svojstvima vrlo sličan bagremu. Dobar je izvor proteina, vitamina i minerala. Zbog svog sastava posebno je cenjen. Preporučuje se kod iscrpljenosti organizma i za podizanje energije na kraju naporna dana, ali i za podizanje imunog sistema. Zbog svog bogatog sastava mogu ga uzimati i deca studenti, sportisti i posebno rekonvalescenti.
Šumski med. Zovu ga još medljika, medljikovac ili medna rosa a nastaje u hrastovim šumama i šumama pitomog kestena. Drvo, braneći se od se od biljnih vaši, luči sok koju pčele sakupljaju, prerađuju i prave med. Takav med ima visoku hranljivu vrednost i bogatiji je vitaminima i mineralima od drugih medova. Šumski med je bogat gvožđem i drugim mineralima i odlikuje se tamnijom bojom, specifičnim mirisom i oporim ukusom. Šumski med je najbolje koristiti svakog jutra, po jednu kafenu kašiku pre doručka (po potrebi i više), ili rastvoren u mlakoj vodi, mleku, čaju, a još bolje u jabukovom sirćetu.
Šumski med je crvenkastobraon do crne boje i specifičan je po velikom sadržaju mineralnih materija koje su značajne za obavljanje umnih i fizičkih aktivnosti i zbog toga ima visoku cenu – objašnjava dr Mladenović. – Kod nas nemamo stalnu produkciju ove vrste koja obično medi svake druge, treće i pete godine. Najčešće medi u toku leta kada su tople noći sa jutarnjom vlagom ili rosom, što se retko javlja. Međutim, kada se svi uslovi slože, dolazi do medobranja, a često je hrast najizdašniji u medljiki. Daje je i lipa, a posebno je interesantna medljika od bora i jele u Grčkoj, koji su bogati mineralnim materijama.
